Bjegović Nikoslav

Rođen 16. novembra 1967. u Gospiću, Hrvatska.

Postao član beogradskog Partizana u vreme kada je trener bio Ivan Golac, a kako je on brzo otišao, počele su i njegove muke. Nije se izborio za mesto ni kod Miloša Milutinovića, pa je bio pozajmljen kragujevačkom Radničkom, gde ga je trenirao Dušan Nenković. Vratio se u Partizan i tražio raskid ugovora. Otišao kod Milana Živadinovića u Radnički iz Obrenovca, pa u beogradski Palilulac, da bi potom krenula prvoligaška odiseja.

Fudbalsku afirmaciju doživeo kao fudbaler OFK Beograda, novosadske Vojvodine (bio i kapiten), Crvene zvezde. Kao internacionalac jednu sezonu igrao i u Kini, a u Švajcarskoj osetio gorčinu pečalbarskog hleba.

Kada je nakon avanture u Kini došao u Lucern, prve sezone doprineo povratku u elitu. Međutim, posle tog uspeha smenjeni su i direktor koji ga je doveo i trener, a kada je došao na pripreme dočekalo ga je, ne malo iznenađenje. Novo rukovodstvo je obavestilo Bjegovića da je najskuplji igrač Lucerna i da oni ne mogu više da ga plaćaju. Predložili su mu da promeni sredinu, Bjegović je prihvatio ali samo pod uslovima koji stoje u ugovoru. Tada je nastao “prekid na vezama” i počela je tortura. Bjegović nije odigrao ni jednu utakmicu, prebacili su ga da trenira s juniorima. Pre toga su mu ponudili 50 odsto novca iz ugovora da ode, naravno, nije hteo. Naposletku, odradio je ceo ugovor, odigravši samo osam mečeva za Lucern.

Za reprezentaciju Jugoslavije nastupio na jednom meču, 23. decembra 1998. protiv Izraela (0:2) u Tel Avivu. Završio DIF i Višu trenersku školu.